Основна разлика између контејнерског комплекса и једне контејнерске јединице лежи у чињеници да такви пројекти обично обухватају више функционалних зона. Пројектанти морају истовремено да се позабаве протоком пешака, функционалним зонирањем, модуларном међусобном конекцијом, структурном стабилношћу и логистиком транспорта и монтаже на лицу места. Сходно томе, фаза пројектовања не може се ослањати само на спољашњи изглед зграде; уместо тога, прво се морају успоставити функционални захтеви, након чега следи процес обрнутог планирања да би се одредила оптимална модуларна конфигурација.
1. Одређивање модуларне конфигурације на основу функционалних захтева
За контејнерске комплексе који служе рударским камповима, градилиштима, комерцијалним четвртима или пројектима културног туризма, процес обично почиње разбијањем специфичних функционалних потреба клијената – као што су канцеларије, спаваонице, тоалети, туш кабине, трпезарије, пријемне зоне и оставе. Дизајнери затим одређују који простори су најпогоднији за самосталне модуле и који захтевају комбинацију два или више модула да би се створиле веће површине отвореног плана.
За просторе са функцијама које се понављају, коришћење идентичних или сличних димензија модула кад год је то могуће помаже да се минимизира нестандардизована производња током производње. Модуларни архитектонски дизајн инхерентно захтева разматрање димензија модула, транспорта, подизања и услова монтаже на лицу места током почетних фаза, уместо покушаја да се ови проблеми реше након завршетка производње.
2. Разликовање између једноспратне и вишеспратне конфигурације
Једноспратни контејнерски комплекси су генерално погоднији за привремене рударске објекте, отворене канцеларијске просторе, комерцијалне садржаје и мале кампове. Више модула може бити распоређено у линеарне, Л-облике, У-облике или затворене распореде, стварајући различите просторне конфигурације прилагођене специфичном облику локације.
На пример, модули канцеларије и спаваоница могу бити распоређени око централног дела активности како би се створио полуотворени простор; ако пројекат захтева трпезарију, дневни боравак или јавне санитарне чворове, ови функционални модули се могу поставити у центру комплекса или дуж примарних циркулационих путева.
Вишеспратни контејнерски комплекси захтевају унапред планирање степеништа, ходника, вертикалне циркулације и структуралних веза. Модули се не могу једноставно наслагати вертикално; планови за подршку, међусобно повезивање и отпорност бочног оптерећења морају бити успостављени у складу са локалним грађевинским прописима и захтевима за пројектовање конструкција. Уобичајене организационе стратегије за вишеспратне модуларне зграде укључују уређење модула око централног језгра и њихово повезивање преко централних или бочних ходника.
3. Дизајн коридора: Више од повезивања две јединице
У практичним пројектима, повезујући ходници служе вишеструким сврхама: олакшавање кретања пешака, повезивање различитих функционалних зона и обезбеђивање заштићеног пролаза током лоших временских услова (као што су киша или снег). На пример, рударски камп може да групише спаваонице, канцеларије и тоалете у различите модуларне кластере повезане наткривеним стазама. Овај приступ минимизира потребу за особљем да пролази кроз различите функционалне зоне, а истовремено олакшава будуће одржавање и управљање зонама.
Постављање пролаза мора бити усклађено са локацијом улаза, степеништа, система за одводњавање, електричне инфраструктуре и путева за евакуацију пожара. Ово је посебно критично за пројекте са више спратова, где би степеништа, подесте, ограде и ходници требало да буду дизајнирани као интегрисани циркулациони систем, а не додани као накнадна размишљања када је главна структура завршена.
4. Атријуми и затворени распореди одговарају захтевима јавног простора
Када пројекат захтева робусне просторе за јавне активности, дизајнери могу користити конфигурације у облику слова У, Л или потпуно затворене модуларне конфигурације како би створили централни атријум.
На пример, комерцијална улица заснована на контејнерима може да уреди кафиће, ресторане, малопродајне продавнице и услужне објекте око централног атријума, док би пројекат кампа могао да групише канцеларије, спаваонице, трпезарије и санитарне чворове око заједничке јавне површине.
Фокус оваквих распореда није на постизању сложених облика, већ на одржавању одговарајућег размака између јавних простора и функционалних модула, уз ефикасно управљање протоком пешака и обимом будућег одржавања. У модуларним пројектима, компактни и веома репетитивни распореди генерално побољшавају ефикасност коришћења модула, мада су неопходна прилагођавања да би се прилагодили границама локације и специфичним функционалним захтевима.
5. Интегрисање транспорта и инсталације на лицу места у фази пројектовања
Распоред контејнерског комплекса мора на крају бити изводљив у смислу транспорта, подизања и уградње на лицу места.
Сходно томе, када припремају нацрте распореда, дизајнери морају узети у обзир – осим функционалних фактора зонирања – као што су прикључне тачке модула, секвенце подизања, приступ возилу, простор за рад дизалица на лицу места и локација комуналних (вода и струја) прикључака.
За пројекте који се налазе у удаљеним рударским областима, пустињама, регионима на великим надморским висинама или областима са ограниченим приступом путевима, димензије модула и методе монтаже морају бити пажљиво усклађене са транспортним ограничењима унапред. Недавна истраживања модуларне конструкције све више наглашавају координацију логистике локације, секвенце подизања и интерфејса модула, пошто ови фактори директно утичу на ефикасност инсталације и ризик изградње. 6. Превођење „просторне конфигурације“ у детаљне цртеже
Дакле, процес пројектовања контејнерског комплекса може се сажети на следећи начин:
Функционални захтеви клијената → Услови локације → Димензије модула → Просторна конфигурација → Циркулација особља → Степенице/ходници/атријуми → Комунални прикључци → Транспорт и дизање → Фабричка производња
За Цхенгду Фангда Мофанг, фаза инжењерског пројектовања укључује конфигурисање једноспратних или вишеспратних модула на основу захтева клијената и планирање простора као што су канцеларије, смештај, тоалети, јавне површине и ходници у складу са специфичностима пројекта. За пројекте који захтевају даљу валидацију, нацрти распореда се користе да би се унапред разјасниле количине модула, функционално зонирање и детаљи повезивања, пружајући јасну основу за каснију производњу, транспорт и инсталацију на лицу места.
Прави модуларни дизајн превазилази једноставно уређење више контејнера; подразумева разматрање употребе, производње, транспорта и уградње као интегрисане целине још од фазе пројектовања.
